śrī-śuka uvāca
atha sindhu-sauvīra-pate rahūgaṇasya vrajata ikṣumatyās taṭe tat-kula-patinā śibikā-vāha-puruṣānveṣaṇa-samaye daivenopasāditaḥ sa dvija-vara upalabdha eṣa pīvā yuvā saṁhananāṅgo go-kharavad dhuraṁ voḍhum alam iti pūrva-viṣṭi-gṛhītaiḥ saha gṛhītaḥ prasabham atad-arha uvāha śibikāṁ sa mahānubhāvaḥ.
atha sindhu-sauvīra-pate rahūgaṇasya vrajata ikṣumatyās taṭe tat-kula-patinā śibikā-vāha-puruṣānveṣaṇa-samaye daivenopasāditaḥ sa dvija-vara upalabdha eṣa pīvā yuvā saṁhananāṅgo go-kharavad dhuraṁ voḍhum alam iti pūrva-viṣṭi-gṛhītaiḥ saha gṛhītaḥ prasabham atad-arha uvāha śibikāṁ sa mahānubhāvaḥ.
Перевод
Śukadeva Gosvāmī continued: My dear King, after this, King Rahūgaṇa, ruler of the states known as Sindhu and Sauvīra, was going to Kapilāśrama. When the King’s chief palanquin carriers reached the banks of the River Ikṣumatī, they needed another carrier. Therefore they began searching for someone, and by chance they came upon Jaḍa Bharata. They considered the fact that Jaḍa Bharata was very young and strong and had firm limbs. Like cows and asses, he was quite fit to carry loads. Thinking in this way, although the great soul Jaḍa Bharata was unfit for such work, they nonetheless unhesitatingly forced him to carry the palanquin.
ШБ 5.10.1
ШБ 5.10.1
ш́рӣ-ш́ука ува̄ча
атха синдху-саувӣра-пате рахӯган̣асйа враджата икшуматйа̄с тат̣е тат-кула-патина̄ ш́ибика̄-ва̄ха-пуруша̄нвешан̣а-самайе даивенопаса̄дитах̣ са двиджа-вара упалабдха эша пӣва̄ йува̄ сам̇ханана̄н̇го го-кхаравад дхурам̇ вод̣хум алам ити пӯрва-вишт̣и- гр̣хӣтаих̣ саха гр̣хӣтах̣ прасабхам атад-арха ува̄ха ш́ибика̄м̇ са маха̄нубха̄вах̣.
атха синдху-саувӣра-пате рахӯган̣асйа враджата икшуматйа̄с тат̣е тат-кула-патина̄ ш́ибика̄-ва̄ха-пуруша̄нвешан̣а-самайе даивенопаса̄дитах̣ са двиджа-вара упалабдха эша пӣва̄ йува̄ сам̇ханана̄н̇го го-кхаравад дхурам̇ вод̣хум алам ити пӯрва-вишт̣и- гр̣хӣтаих̣ саха гр̣хӣтах̣ прасабхам атад-арха ува̄ха ш́ибика̄м̇ са маха̄нубха̄вах̣.
Перевод
Шукадева Госвами продолжал: В то время Махараджа Рахугана, правитель государств Синдху и Саувира, держал путь в ашрам Капилы. Когда носильщики его паланкина вышли к берегам реки Икшумати, им понадобилось заменить одного из них. Они стали искать кого-нибудь, кто мог бы нести паланкин, и натолкнулись на Джаду Бхарату. Носильщики увидели, что Джада Бхарата молод, крепок, силен, и решили, что он способен носить тяжести не хуже вьючного животного — вола или осла. И хотя Джада Бхарата, великая душа, совсем не подходил для роли носильщика, они недолго думая заставили его нести царский паланкин.
śrī-śuka uvāca
atha sindhu-sauvīra-pate rahūgaṇasya vrajata ikṣumatyās taṭe tat-kula-patinā śibikā-vāha-puruṣānveṣaṇa-samaye daivenopasāditaḥ sa dvija-vara upalabdha eṣa pīvā yuvā saṁhananāṅgo go-kharavad dhuraṁ voḍhum alam iti pūrva-viṣṭi-gṛhītaiḥ saha gṛhītaḥ prasabham atad-arha uvāha śibikāṁ sa mahānubhāvaḥ.
atha sindhu-sauvīra-pate rahūgaṇasya vrajata ikṣumatyās taṭe tat-kula-patinā śibikā-vāha-puruṣānveṣaṇa-samaye daivenopasāditaḥ sa dvija-vara upalabdha eṣa pīvā yuvā saṁhananāṅgo go-kharavad dhuraṁ voḍhum alam iti pūrva-viṣṭi-gṛhītaiḥ saha gṛhītaḥ prasabham atad-arha uvāha śibikāṁ sa mahānubhāvaḥ.
ш́рӣ-ш́ука ува̄ча
атха синдху-саувӣра-пате рахӯган̣асйа враджата икшуматйа̄с тат̣е тат-кула-патина̄ ш́ибика̄-ва̄ха-пуруша̄нвешан̣а-самайе даивенопаса̄дитах̣ са двиджа-вара упалабдха эша пӣва̄ йува̄ сам̇ханана̄н̇го го-кхаравад дхурам̇ вод̣хум алам ити пӯрва-вишт̣и- гр̣хӣтаих̣ саха гр̣хӣтах̣ прасабхам атад-арха ува̄ха ш́ибика̄м̇ са маха̄нубха̄вах̣.
атха синдху-саувӣра-пате рахӯган̣асйа враджата икшуматйа̄с тат̣е тат-кула-патина̄ ш́ибика̄-ва̄ха-пуруша̄нвешан̣а-самайе даивенопаса̄дитах̣ са двиджа-вара упалабдха эша пӣва̄ йува̄ сам̇ханана̄н̇го го-кхаравад дхурам̇ вод̣хум алам ити пӯрва-вишт̣и- гр̣хӣтаих̣ саха гр̣хӣтах̣ прасабхам атад-арха ува̄ха ш́ибика̄м̇ са маха̄нубха̄вах̣.
Перевод
Śukadeva Gosvāmī continued: My dear King, after this, King Rahūgaṇa, ruler of the states known as Sindhu and Sauvīra, was going to Kapilāśrama. When the King’s chief palanquin carriers reached the banks of the River Ikṣumatī, they needed another carrier. Therefore they began searching for someone, and by chance they came upon Jaḍa Bharata. They considered the fact that Jaḍa Bharata was very young and strong and had firm limbs. Like cows and asses, he was quite fit to carry loads. Thinking in this way, although the great soul Jaḍa Bharata was unfit for such work, they nonetheless unhesitatingly forced him to carry the palanquin.
Перевод
Шукадева Госвами продолжал: В то время Махараджа Рахугана, правитель государств Синдху и Саувира, держал путь в ашрам Капилы. Когда носильщики его паланкина вышли к берегам реки Икшумати, им понадобилось заменить одного из них. Они стали искать кого-нибудь, кто мог бы нести паланкин, и натолкнулись на Джаду Бхарату. Носильщики увидели, что Джада Бхарата молод, крепок, силен, и решили, что он способен носить тяжести не хуже вьючного животного — вола или осла. И хотя Джада Бхарата, великая душа, совсем не подходил для роли носильщика, они недолго думая заставили его нести царский паланкин.